- Francuska vlada planira da ograniči troškove benefita za bolovanje kroz novu legislativu o budžetu socijalnog osiguranja.
- Državni službenici će videti da će im inicijalna plata tokom bolovanja u prvih tri meseca biti smanjena na 90%, čime će se godišnje uštedeti 900 miliona evra.
- U privatnom sektoru, naknade za bolovanje će se smanjiti, s maksimalnim smanjenjem sa 1,8 na 1,4 puta minimalne plate, što ima za cilj uštedu od 400 do 600 miliona evra.
- Kompanije i osiguravajuće kuće će pokriti veći deo troškova, ali kritičari predviđaju da će to predstavljati finansijski teret od 800 miliona evra za preduzeća.
- Mladi i radnici na određeno vreme mogli bi da izgube do 360 evra mesечно tokom bolovanja, jer nemaju pokriće po kolektivnim ugovorima.
- Reforma ima za cilj da se pozabavi porastom troškova bolovanja sa 8 milijardi evra u 2017. na predviđenih 17 milijardi do 2024. godine, pokrećući debatu o ekonomskim naspram socijalnim prioritetima.
Francuska vlada kreće u hrabru i kontroverznu misiju da obuzda rastuće troškove povezane sa benefitima za bolovanje. Ova nova faza otvara se predloženim plafonom na dnevnim naknadama, potezom koji je ugrađen u spornu legislativu o budžetu socijalnog osiguranja.
Nova panorama za državne službenike
Državni službenici će uskoro kročiti na novu teritoriju. Počevši od 1. aprila 2025. godine, mreža zaštite na koju su se oslanjali će se zategnuti. Tradicionalno, državnim službenicima je isplaćivana 100% plata tokom prva tri meseca bolovanja, nakon čega bi se smanjila na polovinu do kraja godine. Međutim, naredba koja dolazi predviđa smanjenje—sada će samo 90% njihove plate biti osigurano tokom prva tri meseca. Iako skromno, ova prilagodba je postavljena da izvuče 900 miliona evra godišnje.
Promene u privatnom sektoru
Za one u privatnom sektoru, panorama se značajno menja. Trenutno, nakon četvrtog dana odsustva, mreža zaštite pokriva pola plate zaposlenog, do 1,8 puta minimalne plate, pri čemu poslodavci obezbeđuju razliku kako bi se osiguralo 90% plate. Budućnost slika mršaviju sliku; plafon naknade će biti smanjen na 1,4 puta minimalne plate, što iznosi 20% smanjenja mesečno.
Kompanije i osiguravajuće kuće će sada preuzeti veći deo ovog tereta, s namerom da zadrže 90% sigurnost plate. Ambicije vlade ovde nisu beznačajne, sa ciljem da postignu uštede od 400 do 600 miliona evra. Ipak, sumnja se pojavljuje. Centar za tehničku naknadu kritikuje ove promene, prognozirajući finansijski teret od 800 miliona evra na preduzeća, odluku koju smatraju „neodgovornom.“
Mladi i radnici na određeno vreme osećaće pritisak
Posebno će biti pogođeni mladi radnici na određeno vreme i oni van okvira kolektivnog pokrića, čiji bi prihodi mogli opasti za čak 360 evra mesečno tokom bolovanja.
Sveobuhvatna promena sa kaskadnim efektima
Ovo preoblikovanje ne samo da ima za cilj da obuzda zapanjujući skok—od 8 milijardi evra u 2017. do očekivanih 17 milijardi do 2024. godine—u isplatama za bolovanje, već takođe ponovo pokreće debate o ravnoteži između ekonomske prudencije i socijalne zaštite. Kako april 2025. godine dolazi na horizont, pravi uticaj ovih mera ostaje da se vidi, pozivajući naciju da preispita trošak svojih zaštitnih mreža.
Kako će fiskalna strategija Francuske o benefitima za bolovanje uticati na vas
Poslednja inicijativa francuske vlade ima za cilj da kontroliše rastuće troškove povezane sa benefitima za bolovanje kroz zakonodavstvo koje uvodi plafon na dnevnim naknadama. Ovaj predlog je deo šireg napora koji je ugrađen unutar sporne legislative o budžetu socijalnog osiguranja, koja teži preoblikovanju pejzaža za državne službenike i zaposlene u privatnom sektoru.
Ključne promene za državne službenike
– Revidirani model nadoknade: Počevši od 1. aprila 2025. godine, državni službenici, koji obično primaju 100% pokriće plate u prva tri meseca bolovanja, videće ovo pokriće smanjeno na 90%. Iako se ova prilagodba čini skromnom, predviđa se da će doneti uštede od približno 900 miliona evra godišnje za francusku vladu.
Prilagođavanja u privatnom sektoru
– Promene u pokriću plata: Trenutno, zaposleni u privatnom sektoru primaju bolovanje koje pokriva polovinu njihovih plata nakon četvrtog dana odsustva, sa plafonom od 1,8 puta minimalne plate. Poslodavci obično pokrivaju razliku kako bi osigurali 90% plate. Nova legislativa predlaže smanjenje ovog plafona na 1,4 puta minimalne plate, što se prevodi u 20% smanjenja mesečno.
– Finansijski teret na kompanije: Finansijske posledice za preduzeća su značajne, s procenjenim dodatnim troškovima koji se kreću od 400 do 600 miliona evra. Ipak, Centar za tehničku naknadu kritikuje ove mere, upozoravajući na teret od 800 miliona evra za preduzeća, nazivajući to „neodgovornim.“
Uticaj na mlade i radnike na određeno vreme
– Smanjeni prihodi: Mladi i radnici na određeno vreme, posebno oni bez kolektivnog pokrića, snosiće najveći teret ovih promena. Njihovi mesečni prihodi mogli bi opasti za čak 360 evra tokom perioda bolovanja.
Prognoza tržišta i industrijski trendovi
– Kontrola troškova na duže staze: Mjere su pokrenute zbog zapanjujućeg porasta u isplatama za bolovanje, koje se očekuje da će se drastično povećati sa 8 milijardi evra u 2017. na 17 milijardi do 2024. godine. Preusmeravanje vlade ima za cilj da stvori održivu ravnotežu između fiskalne odgovornosti i socijalne zaštite.
– Ekonomske implikacije: Ove promene bi mogle preoblikovati dinamiku između poslodavaca i zaposlenih, podstičući preduzeća da istraže alternativno osiguranje ili wellness programe kako bi smanjila zavisnost od bolovanja pokrivene od strane države.
Kritike i kontroverze
– Ekonomska naspram socijalne ravnoteže: Debata se nastavlja oko toga da li ove finansijske uštede podrivaju sisteme socijalne zaštite, pokrećući zabrinutost oko marginalizacije ranjivih grupa radnika i potencijalnog povećanja finansijskog stresa.
– Skepticizam stručnjaka: Stručnjaci tvrde da bi smanjenje benefita za bolovanje koji pruža država moglo dovesti do povećane prisutnosti zaposlenih na radu, što bi moglo ugroziti zdravlje i produktivnost radnika.
Preporučljive akcije
1. Za zaposlene: Procena benefita koje pruža poslodavac i razmatranje dopunskog osiguranja kako bi se umanjile moguće redukcije prihoda tokom bolovanja.
2. Za poslodavce: Istraživanje mogućnosti poboljšanja programa blagostanja zaposlenih, čime bi se potencijalno smanjili slučajevi bolovanja i povezani troškovi.
3. Za donosioca odluka: Pažljivo pratiti uticaj ovih promena kako bi se osiguralo da ciljevi uštede ne dođu na račun osnovnih zaštita za radnike.
Za više informacija o javnoj politici i radnim zakonima, posetite Gouvernement.fr.
Ove transformacije kroz finansijsku pragmatičnost naglašavaju eru štednje, pozivajući francuske građane da preispitaju svoju zavisnost od državnih zaštitnih mreža, dok razmišljaju o novim modelima podrške na radnom mestu.
